OKEAN KORISNIH SASTOJAKA

Morske jestive alge i njihovi benefiti za zdravlje

Zašto bi neko uopšte jeo morsko bilje? U ovom tekstu naći ćete nekoliko razloga.

Postalo je dostupno svima, i onima koji ne žive pored okeana i mora, može se kupiti svuda u svetu. Njegove korisne osobine toliko su jasne i naučno dokazane da bi trebalo da bude dileme da li ga jesti ili ne. Naime, alge imaju visoko kvalitetna svojstva - rastu svuda, žive i razmonažaju se bez čovekovog uticaja, mogu da se beru u nezagađenim sredinama, i postoje veće hiljadama godina. More sadržano u ovim biljkama koji na neki način predstavlja krvotok algi, povezuje se sa salinitetom našeg organizma.

Postoji mnogo vrsta morskog povrća a svako je jedinsveno po boji, teksturi, obliku. Japan je i dalje najveći protizhvođač ali i potrošač algi pa je prva asocijacija nalage baš japanska kuhinja, pa se čak koriste i japanske reči za sve vrste algi.

Alge sadrže glavne hrenljive materije, mineralne soli, vitamine i još nek eelemente u biološki uravnoteženom obliku pogodnom za ishranu i apsorpciju u organizmu. I mal količine doadte jelu, daju jelu bogat ukus i dodaju na hranljivoj vrednosti.

PODELA ALGI

Alge se dele na crvene, zelene i smeđe. najviše je zelenih od kojih postoji nekoliko hiljada vrsta ali u konzumaciji ljudi u upotrebije oko 15ak vrsta. beru se i seku kada su na vrhuncu razvoja kako bi lisltovi ostali celi i zdravi i čitava obrada algi obalja se u prvih 48 sati od vađenja iz mora.

Kod nas se alge mogu naći u prodaji u prdavnicama zdrave hrane a najčešći tipovi koji se nude su:

NORI (Porphyra umbillicalis)

Rekla bih najpoznatija alga kod nas jer se od nje pravi sushi. Iako je na oko crna, ona pripada crvenim algama. Sadrži najviše vitamina od svog morskog povrća i puna je vitamina iz grupe B, kao i C, E, biljnih belančevina, vlakana, kalcijuma, gvožđa... Koristi se najviše u pripremi sušija, onigirija, ali i za jela sa nudlama ili supe. Može se jesti i propržena kao grickalica.

DULSE (Palmaria palmata)

Najpopularnija crvena alga. Bogata gvožđem, jodom, viaminom B6, biljnim belančevinama. Slanog je ukusa iako ne sadrži mnogo natrijuma pa se uvek može dodati u slana jela za dodatni nivo ukusa. jede se sirova, propržena, kao salata, kao dodatak salatama, supama, namazima. RAste duž severnih obala Atlanskog i Tihog okeana.

AGAR (Eucheuma genus)

Mnogi ljudi koriste je kod nas kao zamenu za želatin (napravljen od goveđih kostiju) - biljnu alternativnu želatinu ne znajuči da koriste algu. Agar takođe spada u grupu crvenih algi a želatin se dobija zahvaljujući polisaharidima koji se talože na zidovima algi. Njačešća upotreba je za zgušnjavanje pa je koristimo pri pripremi želea, sladoleda, slatkiša. Prodaje se uglavnom u prahu.

WAKAME (Undaria pinnatifida)

Smeđa alga iako je tamnozelena :D .Blago je slana i najviše se služi u supama i salatama. Bogata je vitaminama B grupe, jodom, omega 3, kalijumom. Raste u morima, lako se razmnožava i veoma je izdržljiva pa spada u sto najinvazivnijih biljak ana Zemlji.

KELP (Laminaria longicruris)

Smeđa alga iz hladnih i plićih okenaksih prostora. Raste čak 80 metara u visinu i to čak i pola metra dnevno. Kao i druge alge, imaju puno vitamina grupe B, C i E, visok nivo gvožđa, joda kao i složeni polisaharadi. koriti se i natopljena, marinirana, dinstana...

KOMBU (laminaria digitata)

Pripada istoj grupi algi kao kelp alga, raste u hladnim vodama Antlantika. Puna je minerala i joda, vitamina. Koriste se kao začin za supe, pirinač, povrće... Ono što je zanimljivo je da se koristi pri kuvanju mahunarki jer skraćuje proceskuvanja i omekšava pasulj, sočivo grašak.... Za pripremu autentične miso supe koristi se kombu alga za dashi bujon, a zatim se dodaje miso pasta.

ARAME (Eisenia genus)

Smeđa alga najblažeg ukusa. tanka je, končasta, blago slatkasta. Sušena alga stavlja se u vodu da nabubri a zatim se dodaje jelima - povrću, salatama. Puna je uljelnih hidrata, vitamina A, B1 i B2, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, joda... U prirodu ličini na hrast ali se posle sušenja postane crna i končasta.

SPIRULINA (Arthospira platensis i maxima)

Spada u mikroalge koje žive u jezerima, barama, i smatra se najpotpunijim izvorom hrane jer sadrži više od stotinu hranljivih supstanci - ima sve aminokseline, nekoliko pigmenara među kojima su beta-karoten i hlorofil,, vitamine iz gzupe B, A, C, E iD, minerlane materije - natrijum, kalijum, hrom, bakar, gvožđe, magnezijum, mangana, fosfor, selen, cink... Na tržisštu se javlja u onliku tableta ili praha.

HIDŽIKI (Hijikia genus)

Smeđa alga koja raste na obalama Japana, KOreje i Kine. Koristi se jako dugo a veruje se da kosi daje gusstinu i sjaj. Po vađenju iz mora se kuva i suši pa kao i večina algi postaje - crna. Hidžiki je bogata kalcijumom, magnezijumom i gvožđem a naučne studije pokazuju da nasuprot uvreženom mišljenu, ova alga ima više kalcijuma nego kravlje mleko, i najveću količinu gvožđa u poređenjeu sa drugim biljakama.

Morske alge su postale sve popularnije u kulinarstvu i zdravoj ishrani. Ove hranljive biljke iz mora nude širok spektar zdravstvenih koristi i mogu se lako uključiti u razne recepte. U ovom blog postu istražićemo nutritivne vrednosti morskih algi, njihove benefite za zdravlje, kao i pet ukusnih recepata koje možete isprobati.

Nutritivne vrednosti morskih algi

Morske alge su bogate različitim hranljivim sastojcima, uključujući:

• Vitamini: Alge su dobar izvor vitamina A, C, E i K, kao i vitamina B kompleksa.

• Minerali: Sadrže visok nivo minerala poput joda, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka.

• Antioksidanti: Alge su bogate antioksidansima koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala.

• Vlakna: Pomažu u probavi i održavanju zdrave crevne flore.

• Proteini: Mnoge vrste algi sadrže visok nivo proteina, što ih čini odličnim izvorom za vegane i vegeterijance.

Benefiti za zdravlje

Uključivanje morskih algi u ishranu može doneti brojne zdravstvene prednosti:

• Podrška imunološkom sistemu: Zbog visokog sadržaja vitamina i minerala, alge mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema.

• Regulacija hormona: Jod iz algi pomaže u regulaciji funkcije štitne žlezde.

• Detoksikacija organizma: Alge mogu pomoći u uklanjanju teških metala i toksina iz tela.

• Uravnoteženje nivoa šećera u krvi: Vlakna u algama mogu pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi.

• Podrška zdravlju srca: Omega-3 masne kiseline prisutne u nekim vrstama algi mogu doprineti zdravlju srca.

Pet ukusnih recepata sa morskim algama

1. Salata od morskih algi

• 200 g sušenih morskih algi (npr. wakame)

• 1 krastavac, isečen na tanke trakice

• 1 šargarepa, rendana

• 2 kašike soja sos

• 1 kašika susamovog ulja

• Susam za posipanje

Priprema: Natopite alge u vodi 10 minuta, ocedite, iseckajte ih, dodajte povrće, prelijte sosom i pospite susamom.

2. Čorba od algi i tofua

• 1 l povrtnog bujona

• 50 g sušenih algi (npr. nori)

• 1 komad tofua, iseckan

• 1 crveni luk, sitno iseckan

• 5-6 šitake pečuraka, iseckane

• 1 čen belog luka, mleven

• 2-3 kašike soja sosa (ili dozirati po ukusu)

• So i biber po ukusu

Priprema: U bujon dodajte luk, beli luk, tofu i alge - usitnite ih pre dodavanja, makazama ili ih prelomite prstima. Kuvajte 15 minuta i začinite po ukusu.

3. Smoothie sa spirulinom

• 1 banana

• 1 šaka spanaća

• 1 kašičica spiruline (koristite uvek organsku!)

• 200 ml bademovog mleka

Priprema: Sve sastojke stavite u blender i blendajte dok ne dobijete glatku smesu.

Zaključak

Morske alge su izvanredan izvor hranljivih sastojaka i mogu značajno doprineti vašem zdravlju. Uključivanjem ovih algi u vašu ishranu, ne samo da ćete obogatiti svoj jelovnik, već ćete i pružiti svom telu potrebne nutrijente. Isprobajte neke od navedenih recepata i uživajte u svim benefitima koje morske alge nude!